Letnje muke sa stomakom

Letnje muke sa stomakom

Crevne zarazne bolesti se javljaju tokom cele godine ali su ipak najčešće leti jer im odgovaraju visoke temperature. Najčešći uzročnici crevnih infekcija  su bakterije iz roda salmonela, ešerihija koli, šigela, kampilobakter, dok klasično trovanje hranom izazivaju bakterije koje izlučuju toksine, kao što su bacilus cereus, klostridijum botulinum, stafilokok… Ovi mikroorganizmi prenose se brzo i lako, prvenstveno zagađenom hranom i vodom, kao i prljavim rukama. Iz jedne bakterije za samo sedam sati može da se razvije više od dva miliona bakterija.

Crevna infekcija prepoznaje se po poznatim simptomima: mučnina, povraćanje, dijareja, povišena temperatura…

Proliva se ne treba plašiti, jer je on odbrambena reakcija organizma na infekciju, njime se izbacuje patogena bakterija iz creva, kao što se povraćanjem želudac oslobađa štetnih sadržaja. Zato ne treba odmah i po svaku cenu suzbijati proliv, već pratiti da ne traje predugo, da nema krvi ili crnog sadržaja, što je opasnije, jer ukazuje na krvarenje iz delova digestivnog trakta. Obratiti pažnju i na hidriranost, odnosno vlažnost u organizmu. To se može najbolje pratiti po stanju jezika, da li je prekriven tečnošću ili je sasvim suv. Takođe treba obratiti pažnju koliko je vlažna sluznica unutar obraza. Da bi se sprečilo širenje zaraze treba posebno voditi računa o higijeni, i pre svega izbegavati kontakt sa bolesnikom.

Najznačajniju ulogu u širenju crevnih infekcija imaju namirnice životinjskog porekla – meso, mleko, mlečni proizvodi, jaja, pa njihovom čuvanju i pripremi treba posvetiti posebnu pažnju. I voće i povrće može da bude izvor zaraze ukoliko se za njihovo zalivanje koristi voda zagađena fekalijama. Zbog toga se savetuje temeljno pranje voća i povrća pre konzumiranja pod mlazom hladne vode. Na sreću, visoka temperatura uništava gotovo sve uzročnike zaraznih bolesti, što ukazuje na to da namirnice treba dobro termički obraditi – tvrdo kuvana jaja su ipak najsigurnija.

PREVENCIJA

  • Kupujte pasterizovano ili sterilizovano mleko ili mlečne proizvode.
  • Birajte sveže i neoštećene namirnice.
  • Ne kupujte ranije samleveno meso.
  • Birajte meso bez pokorice, lepe boje i prijatnog mirisa.
  • Pre pripremanje hrane pažljivo operite ruke toplom vodom i sapunom.
  • Dobro kuvajte meso i prerađevine od mesa, posebno mlevenog.
  • Temeljno perite voće i povrće, posebno ono koje nećete kuvati.
  • Sav pribor za obradu mesa koristite isključivo za tu namenu – nož za sečenje povrća nemojte koristiti za obradu mesa.
  • Održavajte čistim radne površine, pribor i posuđe.
  • Koristite higijenski ispravnu vodu za piće ili pripremu hrane.
  • Ne ostavljajte kuvanu hranu na sobnoj temperaturi duže od dva sata.
  • Namirnice čuvajte u čistoj i odgovarajućoj ambalaži.
  • Voće, povrće, meso, jaja, mleko i mlečne proizvode čuvajte u frižideru.
  • Vodite računa o roku trajanja namirnica.
  • Ne čuvajte namirnice predugo, čak ni u frižideru.
  • Zamrznute namirnice otapajte leti u frižideru.
  • Preventivno koristite probiotike, bilo da su u pitanju probiotici u kapsulama ili korisni probiotici u jogurtu ili kefiru. Poželjno je da se nešto od toga uzme u stanju infekcije.

Kako bi organizam lakše podneo letnje vrućine, ne opterećujte ga teškom hranom. Opredelite se za hranu bogatu vitaminima i mineralima, za svežu, laganu salatu, ribu, bareno povrće, dosta voća, bez mnogo masti i mesa. Iskoristite sveže namirnice koje nam leto nudi. Takođe, potrebno je da dobro sažvaćemo hranu, jer probava počinje u ustima. Usitnjena hrana se u želudcu kiselinom steriliše. Nedovoljno sažvakana hrana duže boravi u želucu i obično se nesvarena nađe u stolici. Zato pridržavajte se pravila prevencije i smanjićete rizik od infekcija i bićete zdraviji.



Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *


This endpoint has been retired